Važno upozorenje pred sezonu slava: Sveštenik Dejan objasnio u čemu Srbi najčešće greše - "To je bez duše i blagoslova"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Sveštenik Dejan Krstić poručuje da slavski kolač ne treba kupovati u pekari, već ga domaćin treba sam da zamesi u kući, kao znak vere i blagoslova.
- U oktobru 2026. pravoslavni vernici obeležavaju sedam krsnih slava, među njima Tomindan, Srđevdan, Sveta Petka i Lučindan.
Sezona slava u Srbiji se bliži, a pravoslavni vernici u oktobru obeležavaju 7 krsnih slava.
Slava okuplja celu porodicu na taj veliki dan, po želji i prijatelje, komšije... Kako se približava sezona krsnih slava, ponovo se postavlja pitanje da li slavski kolač treba kupiti ili ga domaćin treba umesiti sam.
Upravo o tome govorio je sveštenik Dejan Krstić, ističući da slavski kolač za vernike nije samo deo trpeze, već simbol vere, zaveta i blagoslova.
- Jedno kratko, ali važno upozorenje: nemojte kupovati slavske kolače u pekarama. Slavski kolač nije obična pogača, hleb. On nije proizvod, već molitva u testu, znak zaveta i blagoslova. Zamesite ga sami, u svom domu, kako znate i umete. Neka bude jednostavan, ali neka bude vaš, osvećen trudom, molitvom i ljubavlju - istakao je sveštenik.
Naglasio je da slavski kolač ne mora biti savršen.
- Ne mora biti savršen po obliku - važno je da bude pečat vaše vere i poštovanja prema Svetitelju čije ime slavite. Ako ga budete sami mesili, svake godine će biti lepši i uspešniji. Ako nastavite da ga kupujete, nikada nećete savladati veštinu mešenja slavskog kolača - naveo je otac Dejan na Fejsbuku i dodao:
- Slava nije stvar forme, već duha. Bolje je imati kolač koji ste sami zamesili sa molitvom, nego najlepši kupljeni - bez duše i bez blagoslova.
Podsetimo, tokom oktobra, vernici slave 7 krsnih slava, a za svaku od njih vezuju se posebni običaji.
Začeće svetog Jovana Preteče i Krstitelja (6. oktobar)
Praznik je posvećen Začeću Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, jednom od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu.
Sveti Jovan bio je sin sveštenika Zaharije i pravedne Jelisavete. Prema Jevanđelju, njegovo rođenje bilo je najavljeno kao poseban događaj, jer je Jovan imao da pripremi narod za dolazak Hrista. Njegov život bio je ispunjen molitvom, podvigom i propovedanjem. Živeo je skromno u pustinji, pozivajući ljude na pokajanje i duhovnu obnovu.
Kao Preteča, odnosno onaj koji prethodi Hristu, Jovan je pripremao narod za dolazak Spasitelja. Krstio je ljude u reci Jordan, a među onima koje je krstio bio je i sam Isus Hristos.
Praznik Začeća Svetog Jovana podseća vernike na početak života čoveka koji je imao jednu od najvažnijih uloga u novozavetnoj istoriji.
Vernici ga najčešće provode u molitvi i miru, a domaćini koji slave Svetog Jovana kao krsnu slavu pripremaju slavski kolač, žito i vino i okupljaju porodicu. U narodu se ovaj dan vezuje i za poštovanje Svetog Jovana kao zaštitnika i propovednika pokajanja.
Prepodobni Kirijak Otšelnik - Miholjdan (12. oktobar)
Miholjdan je posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, velikom svetitelju koji je život posvetio molitvi, postu i služenju Bogu.
Sveti Kirijak rođen je u Korintu, a još kao mlad odlučio je da napusti svetovni život i posveti se duhovnom podvigu. Živeo je kao monah i podvižnik, povlačeći se u samoću i pustinju. Zbog svoje vere, istrajnosti i skromnosti postao je primer mnogim hrišćanima.
U srpskom narodu Miholjdan je vekovima obavijen posebnim narodnim običajima i verovanjima. Često se kaže da tada nastupa svojevrsna "mala jesen", odnosno kratko i toplije razdoblje nakon prvih jesenjih zahlađenja.
Pokrov Presvete Bogorodice (14. oktobar)
Pokrov Presvete Bogorodice jedan je od velikih Bogorodičinih praznika.
Praznik je povezan sa događajem koji se, prema crkvenom predanju, dogodio u carigradskoj Vlahernskoj crkvi. Tokom molitve, Sveti Andrej Jurodivi i njegov učenik Epifanije videli su Presvetu Bogorodicu kako se moli za hrišćanski narod. Ona je raširila svoj omofor - pokrov - iznad okupljenih vernika, kao znak zaštite i molitvenog zastupništva.
Zato je Pokrov postao simbol zaštite, utehe i majčinske brige.
U srpskom narodu ovaj praznik ima posebno mesto. Veruje se da Presveta Bogorodica svojim pokrovom štiti domove, porodice i sve one koji joj se sa verom obraćaju. Mnoge žene ovaj dan posebno poštuju i provode ga u molitvi i zahvalnosti.
Sveti apostol Toma - Tomindan (19. oktobar)
Sveti apostol Toma jedan je od dvanaestorice Hristovih apostola. U narodu je poznat kao "Neverni Toma", ali ova oznaka često ne govori celu priču o njegovoj veri.
Nakon Hristovog vaskrsenja, Toma nije bio prisutan kada se Hristos prvi put javio ostalim apostolima. Kada su mu rekli da su videli Gospoda, Toma je izrazio sumnju. Međutim, kada mu se Hristos potom javio i pokazao svoje rane, Toma je poverovao i izgovorio jedno od najpoznatijih priznanja vere: "Gospod moj i Bog moj!"
Sveti Toma je, prema crkvenom predanju, propovedao hrišćanstvo daleko od Jerusalima, stigavši sve do Indije, gde je osnovao hrišćanske zajednice.
Tomindan se u srpskim domovima obeležava kao krsna slava. Kao i kod drugih slava, u središtu praznika nisu samo trpeza i okupljanje, već molitva, zahvalnost i sećanje na svetitelja zaštitnika.
Sveti mučenici Sergije i Vakho - Srđevdan (20. oktobar)
Sveti Sergije i Vakho bili su rimski vojni zapovednici i hrišćani koji su stradali zbog svoje vere u vreme progona hrišćana.
Prema crkvenom predanju, bili su bliski prijatelji i zajedno su služili u rimskoj vojsci. Kada je otkriveno da su hrišćani, bili su izloženi mučenju i stradanju. Sveti Sergije i Sveti Vakho ostali su verni svojoj veri do kraja života.
U pojedinim krajevima postoje narodna verovanja da je ovaj praznik povezan sa promenom vremena i pripremama za zimu. Kao i kod drugih slava, najvažniji deo običaja jeste molitva i okupljanje porodice i prijatelja.
Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka (27. oktobar)
Sveta Petka, odnosno Prepodobna mati Paraskeva, jedna je od najvoljenijih i najpoštovanijih svetiteljki među pravoslavnim Srbima.
Rođena je u Epivatu, nedaleko od Carigrada, u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Još od mladosti odlučila je da svoj život posveti Bogu. Nakon smrti roditelja napustila je svetovni život i otišla u pustinju, gde je živela u molitvi, postu i podvigu.
Pred kraj života vratila se u svoj rodni kraj, gde je i preminula. Njene mošti kasnije su prenošene na različita mesta, a danas se nalaze u Jašiju u Rumuniji.
U srpskom narodu Sveta Petka zauzima posebno mesto. Poštuju je naročito žene, a mnoge porodice upravo nju slave kao svoju krsnu slavu.
Za Svetu Petku vezani su brojni običaji i verovanja.
Na Svetu Petku mnogi vernici odlaze u crkve i manastire posvećene ovoj svetiteljki, pale sveće i mole se za zdravlje, mir i zaštitu porodice. Posebno su poštovani izvori i mesta koja se povezuju sa Svetom Petkom, gde ljudi dolaze da se pomole i uzmu osvećenu vodu. U narodnoj tradiciji ovaj dan se smatra praznikom koji posebno poštuju žene, pa se često izbegavaju teži kućni i fizički poslovi.
Sveti apostol i jevanđelist Luka - Lučindan (31. oktobar)
Sveti Luka bio je jedan od četvorice jevanđelista i saradnik apostola Pavla. Bio je lekar i obrazovan čovek, a prema crkvenom predanju, upravo je on napisao Jevanđelje po Luki i Dela apostolska.
Njegovo Jevanđelje posebno ističe milost, ljubav i brigu prema čoveku. Sveti Luka je prema predanju bio i prvi hrišćanski ikonopisac, pa se smatra zaštitnikom ikonopisa i umetnosti.
U srpskom narodu njegov praznik poznat je kao Lučindan i jedna je od čestih krsnih slava.
Za ovaj dan vezuju se različiti narodni običaji, ali je suština praznika, kao i kod svih krsnih slava, u molitvi, zahvalnosti i čuvanju porodične tradicije.
Pošto se Sveti Luka smatra zaštitnikom lekara i ikonopisaca, njegov praznik posebno poštuju ljudi koji se bave medicinom, umetnošću i ikonopisom.